Ako postoji austrijski desert koji je osvojio i turiste i lokalce, onda je to nesumnjivo Kaiserschmarrn – lagani, raskošni „carski drobljenac“ koji se najčešće povezuje upravo sa Bečom. Ovaj jednostavan, ali neodoljiv slatkiš spaja meku teksturu poput palačinke, karamelizovane ivice i obilje šećera u prahu, stvarajući desert koji se jede i viljuškom i osmehom.
Kako je nastao „carski drobljenac“?
Legenda kaže da je desert nastao u čast cara Franca Jozefa I, velikog ljubitelja slatkiša. Prema jednoj verziji, car je voleo lagane deserte, pa su dvorski kuvari osmislili pahuljastu, debelu palačinku koju su zatim iskidali na komade da bi se lakše jela.
Druga priča kaže da je desert zapravo pripreman za caricu Elizabetu (Sisi), koja je pazila na liniju i nije bila oduševljena slatkom palačinkom. Car je navodno rekao: „Dajte meni tu carsku glupost!“ – „Kaiserschmarrn“ – i tako je naziv ostao.
Bilo koja legenda da je istinita, jedno je sigurno: desert je ostao večni klasik austrijske kuhinje.
Šta je zapravo Kaiserschmarrn?
Kaiserschmarrn je debela, mekana palačinka koja se tokom pečenja raskida na komade i zatim blago karamelizuje na puteru i šećeru. Rezultat je kombinacija hrskavih ivica i mekanog, vazdušastog testa.
Tradicionalno se priprema od:
- jaja (sa posebno umućenim belancima za vazdušnost)
- brašna
- mleka
- putera
- malo šećera
- suvog grožđa natopljenog u rumu (opciono)
Kako se služi?
U Beču se Kaiserschmarrn gotovo uvek služi uz kompot od šljiva (Zwetschkenröster) ili jabuka, i obilno posut šećerom u prahu. Porcija je najčešće toliko velika da se deli – iako većina ljudi to ne želi da prizna.
Gde ga probati u Beču?
Kaiserschmarrn je jedan od najtraženijih tradicionalnih deserata, pa ga možete pronaći u gotovo svim klasičnim bečkim restoranima, ali posebno se preporučuju:
- Café Landtmann
- Demel
- Café Central
- Schönbrunn Schloßrestaurant – posebno autentično iskustvo, u okruženju prave carske atmosfere
Zašto je toliko popularan?
Zato što je istovremeno jednostavan i raskošan. Desert ima domaći, „bakinski“ šarm, ali i suptilnu eleganciju kakva pristaje Beču. To je slatko jelo koje se jede i u hladnim zimskim mesecima i leti posle šetnje gradom, i koje vas ne pušta da odeš iz Beča bez makar jednog zalogaja.
